ČOVIĆE – Čovjek bi već pomislio da su običaji u selima Gacke poprilično slični, da tu nema velike razlike, pa da tko treba biti i s običajima i vjerovanjima vezanim za Božić i božićne blagdane. No, pokazuje se da tomu nije tako, da ima određenih sličnosti, ali da ima i znatnih razlika. Naša baba Franca potrudila se prisjetiti kakvi su to običaji bili u Čoviću, a na nama je da prosudimo je li od toga išta ostalo.
Evo što baba veli:
-Na Badnjak uitro sva čeljad se mora man obut, nikako bosa šećat, jerbo da ćedu unda konjima ploče ispadat. A ploča je ploča, treba ić kovaču da potkuje paripa, a to košta.
Kad planinka prostire stol na Badnjak, unda pod rub (hoće reći – stolnjak) je mećala fažola i od svake vrsti zericu žita. To zato ča će unda žito dogodine bolje rodit. A fažola je trebalo, od fažola narod živil. Negda se fažol, Bog te stvoril, il pa skoro svaki dan sve dok ga budi. Kad ponestani fažola, eto ti gladi.
Badnjak se palil na ognjišću. Vadili su se živi ugarci skraja ognjišća i pušćevalo i' se da se sami utrnedu. Svaki ugarak je bil naminjen ednomu žitu, naj ugark kaj je imal najveću vrpicu luga, to žito će najbolje rodit.
Narodu ti je blago bilo sve, ma više je držal do blaga neg do naroda u kući. Pa ne zove se blago brez veze „blago“, ni' to ni zlato ni slebro, već marva, una je negda ljudima bila jedino ča vredi. Zato su i u Čoviću na Badnjak marvu progonili u štalu, al kroz tri sviće, edna na ednu stranu vrat, a druge dvi na drugu.
Dok su u drugimi selima ženske pekle krunčicu i frtanj, u Čoviću su pekle božićnjak. Bil je to isto tako obal kolač, kaj je u sredini imal, da prostiš, škulju, a pekal se pod pekvon. U tu su škulju na Badnjak mećali čašu punu svakakovoga žita, a u žito zatakni tri svićice. To su bile 'ne tri kroz ke je prolazilo blago u štalu. Nakon ča se vičera, sviće se trnedu vinon i gata se po dimu, kudaj će dim. Ako dim iz prve svićice gre prema nekome od čeljadi u kući, taj će, Bože nan prosti, prvi umrit. Druga svića je naminjena blagu, ako dim gre u višak, blago će napredovat, biće dobro. Ako se vije ukoso, ne će bit sriće u blagu. A treća svićica, treća je naminjena žitu. Ako se dim razliže naokolo, biće velikoga roda, a ako gre pravo u višak, biće to slaba godina.
Ako ženski vratar na Badnjak prvi prekorači tuji prag, te godine su sikire i motike gotove jerbo će in se držalice izličat (baba Franca hoće reći da će pucati po dužini, ljuštiti se). Ma lako sa sikirami i motikami, ženska iz tuje kuće donaša bolest na blago, tote je zlo. Zato su ženske čekale da dan odmakne pa unda išle u selo, ako su već morale. Najbolje je bilo da nikudaj ne gredu van svoje kuće.
A na sam Božić nigda se u Čoviću ne smi najprvo metnud komadić mesa u zube, to nikako. Najprvo komadić kruva, pa se unda more meso ist. Jerbo bi to moglo škodit blagu. A i mogal bi ki imat urokljive oči, pa eto ti zla.
Na Božić uitro, ali prije prvoga ila, natašće, edan dičačić iz kuće zame dvi žlice i lupa ednu ob drugu i leti oko kuće. Unda ga neki iz kuće pita: - Ča tičice deladu? A un in odgovara: - Zijadu a ne zobljedu. Tako un jadan mora obletit oko kuće triput, triput se mora pitat i triput se mora odgovarat. Jerbo ako se tako ne napravi, poišu tice letinu, el, žito satrišu.
Čovićani su imali puno verovanja u sviće, više neg u drugimi selima. Na sam Božić bi makli čašu z žiton i svićicami i u škulju božićnjaka metnuli noliko svićic koliko je pokojni iz kuće bilo i pušćevalo i' da izgoridu do kraja. To za pokojne. Kad bi te svićice pogorile, unda se opet mećala čaša z žiton i svićami i svaka od tri sviće se naminjevala ednome žitu. Kad bi se vinon nakon ila trnule, na svića ka je najviš kurila, to žito će dogodine najbolje rodit. U to su verovali, eli. Kako i nejdu, Bog te stvoril, ako nema kruva, eto ti gladi.
Ednako tako ženska kad na Božić gre ranit živad, unda metne oprtu uobal na guvno i baci žito u sredinu. Sve kokoše su u oprti pa tako dogodine kokoše nejdu rasipovat jaja kojekudaj, van dajdu nest u kokošarnjaku.
Još nam je naša baba Franca spomenula kolijane, ophodare ili čestitare u božićnim blagdanima. Nije nam puno toga htjela kazati samo je dodala „da se baš dobro ne sića, da joj je frštunt zakazal“, dodala je da su u kolijane išli samo stariji ljudi, dalo bi se naslutiti da to nije podrazumijevalo žene, da su kolijani išli u prijateljske kuće i tamo se duže zadržavali.
Možda bude sutra dobre volje kada ćemo pokušati iz nje izvući božićne običaje ili vjerovanja u Prozoru.
M. Kranjčević
PRINT
